Čovjek se vratio s posla kasno, umoran i nervozan. Na vratima ga je čekala njegova sedmogodišnja kćerka.
Tata, smijem li nešto da te pitam? – reče ona.
Da, naravno, reci, šta je? – odgovori tata.
Tata, koliko zarađuješ na sat?
To se tebe ne tiče. Zašto me to pitaš? – kaže otac gnjevno.
Samo sam željela da znam. Molim te, reci mi, koliko zarađuješ na sat?
Ako već moraš da znaš, zarađujem 50 eura na sat.
Oh – reče djevojčica zamišljeno i nastavi:
Tata, molim te, možeš li mi posuditi 25 eura?
Otac je bio bijesan: ‘Ako je jedini razlog što me pitaš da ti dam 25 eura taj da možeš da kupiš neku igračku ili sličnu besmislicu, onda se okreni i idi pravo u sobu i razmisli zašto si tako sebična. Ja ne radim svaki dan za takve dječije ludorije!
Djevojčica je tiho otišla u sobu i zatvorila vrata. Čovjek je sjeo i postao još ljući zbog djetetovog pitanja.
Kako se usuđuje da me pita takva pitanja samo da bi dobila novac? – mislio je otac.
Nakon nekih sat vremena, malo se smirio pa razmislio: ‘Možda joj je nešto stvarno trebalo za tih 25 eura… Stvarno ne pita često za novac…’
Čovjek je otišao u dječiju sobu i otvorio vrata.
Jesi zaspala, srce? – upitao je.
Ne, tata, budna sam – odgovorila je kćerkica.
Razmišljao sam… Možda sam bio prestrog prema tebi maloprije. Imao sam težak dan i iskalio sam se na tebi. Evo ti 25 eura koje si tražila.
Oh, hvala ti, tata! – bila je sretna djevojčica. Tada, posegnuvši ispod jastuka, izvukla je snop zgužvanih novčanica. Kad je vidio da ona već ima novac, opet je počeo da se ljuti. Djevojčica je polako izbrojala svoj novac i pogledala oca.
Zašto si tražila još novca, ako ga već imaš? – planu otac.
Zato što nisam imala dovoljno, a sada imam – odgovori curica.
Tata, sada imam 50 eura. Mogu li da kupim sat tvog vremena? Molim te, dođi sutra kući ranije. Želim da večeram s tobom.”
Otac je bio slomljen. Zagrlio je kćerku i molio je za oproštaj.
